M O ŽE
NE M O Ž E
Žene kroz istoriju
U pretežno patrijarhalnom društvu, izuzete iz javnih i usmerene isključivo na privatne sfere, uz malobrojne primere u kojima su mogle imati uticaj na javni život određenog društva, uglavnom u svojstvu poseda muškaraca najviše klase, ili pak uživale određene privilegije, žene su karakterisane kao inferiorna bića sa manjim psihičkim sposobnostima, čije su slobode bile regulisane znatno strožim zakonima. Kroz istoriju su pretrpele brojne vidove mizoginije, a naročito kroz vizuelnu kulturu.
Za vreme I i II Svetskog rata žene su dokazale da mogu obavljati iste dužnosti kao muškarci. Heroine su bile žene koje su dale veliki doprinos i podnele velike žrtve, a mnoge od njih izgubile i živote, ne samo kao borci na frontu ili dobrovoljne bolničarke, već i kao jedine koje su ostajale i brinule se o domaćinstvu u ratom uništenim domovinama.
Podela jasnih rodnih uloga u toku pedesetih godina 20. veka direktno je bila povezana sa posledicama rata. Žena je bila ta na koju se oslanjala čitava nacija, iščekujući da se ona ponovo vrati u ulogu žene/domaćice/majke. Nacionalna bezbednost zavisila je od uloge žene u kući. Takva situacija dovela je do masovne proizvodnje vizuelne propagande koja je promovisala idealnu ženu. Norme ove nove kulture pružale su i nove popularne forme zabavnih medija - televizije, ženski magazini, popularne psihologije i bioskopi.
Ženina primarna uloga bila je da bude supruga i majka, a sav njen potencijal za razvoj njene individualne ličnosti, ne samo da je stavljen u drugi plan, već je i oštro kritikovan od strane javnosti.
